Violeta CVETKOVSKA

Denacionalizacijata kako ideja, zakon, proces, za mnogumina pretstavuva posleden bastion me|u dene{ninata i eden minat sistem. Opredelbata novata dr`ava po osamostojuvaweto da se nafati i so ispravawe na ovaa istoriska gre{ka, zna~e{e urivawe na toj posleden bstion, no i po~etok na edna vistinska agonija na trite vladi koi seto toa treba{e i treba da go operacionaliziraat. Kone~no poslednata vlada, pritisnata vo najgolema mera od me|unarodnite finansiski institucii i najkonkretno od potrebata za krediti, go donese famozniot i dolgoo~ekuvan Zakon za denacionalizacija.

Ona {to na ovaa nova vlada i ostanuva na toj plan e da gi ispegla site nedore~enosti, kontradiktorni odredbi i praznini koi provejuvaat vo nego.

Peglaweto po~na na Ustavniot sud na Republika Makedonija, kade najzasegnatite od ovaa problematika - biv{ite sopstvenici, iniciraa ispravawe na niza nepravilnosti koi se javija vo, spored niv, najrestriktivnata-kone~nata verzija na Zakonot. A tamu se pojde do duhot na Ustavot, na Zakonot, pa se do pravoto na kamata na obvrznicite so koi }e se pla}a denacionalizacijata.

Na linijata za duhovnata, no i mislovna i sekakva druga povrzanost, na Ustavot so denacionalizacijata na ista linija se i naslednicite pretstavuvani od nivniot praven zastapnik, Rafail ^erepnalkovski, no i ~etvoricata profesori na Pravniot fakultet, Stefan Georgievski, Gale Galev, Jane Miqovski i Bor~e Davitkovski. Duri ^erepnalkovski odi dotamu {to veli deka so opredelbata za garantirawe na pravoto na privatna sopstvenost, u{te vo vremeto na ASNOM, taa dilema e razre{ena. Spored duhot na Ustavot, denacionalizacijata e ustavna obvrska, a ne politi~ka volja, a Zakonot e samo posledica na toj ustav i na nastanatite novi sostojbi.

Ova pra{awe za tatkoto i majkata na denacionalizacijata za prof. d-r Stefan Georgievski e deplasirano. Se podrazbira ustavnata podloga na Zakonot, no se znae deka na sekoj zakon mu prethodi politi~ka volja, odnosno odluka. No nema mesto na voluntarizam, akceptirawe na dobra volja, zakonecot e vrzan so Ustavot, a toj ima temelni vrednosti, me|u koi e i sopstvenosta.

Politi~kata volja mu prethodi na zakonot, veli prof. Gale Galev, no koga toj }e se donese, mora da soodvestvuva so Ustavot. Ne mo`e da se prifati deka postoi politi~ka volja sprotivna na Ustavot, a namesto politi~ka volja treba da se upotrebuva terminot obvrska na dr`avata. Ustavot e gra|anski, po~nuva od gra|aninot, negovite poedine~ni i kolektivni prava, me|u koi e i pravoto na sopstvenost.

Nasproti site ovie stavovi, stoi misleweto na prof. d-r Asen Grup~e, koj pred najvisokata sudska instanca vo dr`avata ka`a decidno: ne postoi ustavna obvrska za denacionalizacijata. Ona {to smetal Ustavot deka e bitno da se napravi e da se transformira sopstvenosta-privatizacija. Toa e glavniot mehanizam so koj se reafirmira privatnata sopstvenost. Denacionalizacijata e samo dopolnitelen mehanizam za taa cel.

No, Zakonot e donesen, so volja, ili ne, so obvrska ili ne, koj kako tolkuva. Ovaa dilema mo`e samo da se smesti vo filozofskite raspravi vo sporedba so onie koi Ustavniot sud, a potoa i zakonodavecot, treba da gi re{ava kako egzistencionalni. A tie se mnogu pove}e kako, na primer: za{to vo tekstot na Zakonot se ispu{teni mnogu prisilni zakoni, konfiskacija, podarok pod prinuda, odzemawe na grade`no zemji{te i sl. pod koi isto taka se odzemeni imoti, so koi gra|anite vo start se stavaat vo neramnopravna polo`ba. Na edni }e im se vra}a, za{to niv Zakonot gi spomnuva, a na drugite ne, zo{to nivnata kazna ne vlegla vo barabanot. Potoa postoi u{te edna negativna selekcija vrz grbot na biv{ite sopstvenici. A toj e javniot interes. Toj nekako po pravilo nosi zabuna, u{te vo samata definicija. Biv{ite sopstvenici se luti zatoa {to nekoi, kako {to velat tie, tretoklasni slu`benici od Ministerstvoto za finansii }e odredat koj objekt e od javen interes, a so toa }e prese~at dali nim zgradata ili nekoj drug imot }e im se vrati ili ne, zatoa {to Zakonot bara toa da se ima predvid i da se po~ituva pri obes{tetuvaweto. Kone~no, koga ne se vra}a nekoj imot poradi toj famozen javen interes, velat biv{ite sopstvenici, ne li se slu~uva vsu{nost nekoe podr`avuvawe, u{te edna nacionalizacija, ili zavr{ena denacionalizacija.

Spored profesorot Georgievski, javniot interes ne e pretpostaven, tuku e definiran so zakoni, i ako nekade go ima spomenato vo nekoi propisi, toj treba da se po~ituva. Vo vrska so ova profesor Gale Galev e u{te pokonkreten. Edno e pravoto na nedvi`nosti, na sopstvenost, a drugo na dejnost. I vo privaten objekt, pa i vraten, {to bi rekle denacionaliziran, ne e problem da se vr{i nekoja dejnost od javen interes. Nie bi dodale - i umetni~ka galerija, i nekoj lokalen sud, ili organ na uprava, pa duri i ambasada, ne e problem da funkcionira vo ne~ija privatna zgrada. Takvi primeri imavme i vo minatiot sistem.

No, ona {to vo dr`avata ima{e najgolema politi~ka te`ina, i {to ja napravi vistinskata bura vo denacionalizacijata, be{e stanarskoto pravo i kade so onie lu|e koi nad pet decenii `iveat vo nacionalizirani stanovi. Biv{ite sosptvenici tuka se mnogu gnevni. Prvo na famoznata anketa za denacionalizacija, koja nikoga{ ne gi ponudi rezultatite, no zatoa isfrli manipulacija od navodni 2.800 nacionalizirani stavovi koi spored niv se dvaesetkratno pomalku.

Najgolemiot pobornik na stanarskoto pravo, profesor Grup~e, (koj e i direktno zaintrigiran so ova pra{awe bidej}i samiot `ivee vo takov stan), veli deka stanarskoto pravo e proglaseno za minata kategorija i ne be{e prezemeno od stariot ustav. No, imame zate~eni situacii koi od porano se svrzani so stanarskoto pravo. I tuka se otvoraat dilemite na koristewe na op{testvenata sosptvenost, raspolagawe so nea, selektivni prava vo odnos na drugite gra|ani. Poto~no, ako site imaa pravo da gi otkupuvaat op{testvenite stanovi, korisnicite na vakvi dr`avni stanovi-nemaa.. Ako dr`avnata sopstvenost se sozdava{e so op{testveni sredstva, a op{testvenite sredstva bea vo praven promet, toga{ e diskutabilno za{to i ovie stanovi ne mo`ea da se otkupat i da minat vo privatna sopstvenost.

Profesor Gale Galev tuka stava jasna crta me|u pravoto na sopstvenost, spored koe toa e rezervirano za biv{iot sopstvenik, i pravoto na koristewe. Prvoto e mnogu posilno od vtoroto. Spored Georgievski, korisnik na stanarsko pravo e nekoj recidiv od minatiot sistem.

I kone~no, najmaterijalnite od site dilemi: Kolku e pravedno da se obe{tetuvaat biv{ite sopstvenici vo slednite 30 godini, preku obvrznici na koi nema da se presmetuva kamata? I dali povtorno nema negativna selekcija vo vra}aweto koga ima procentualno ograni~uvawe (do 60 otsto od vrednosta) - vo ke{ ne pove}e od 100.000 marki i sli~no, a na nekoi im se vra}a vo celost. Posebno onamu kade se vr{i restitucija, odnosno ako postoi imotot se vra}a onakov kakov {to e.

Tuka ve}e postoi najvisok stepen na soglasnost me|u pravnicite. Faktot {to vo edna najrazviena ekonomija godi{nata stapka na inflacija e 3 nasto, zna~i deka za 30 godini, bez valorizacija, odnosno, bez barem tolkava kamata, vrenosta na imotot }e im se namali za 90 otsto. Ili ako miluvate }e im se vrati samo 10 otsto.

Spored profesor Jane Miqovski, vo svetot e voobi~aeno ako dr`avata ima nekoj dolg, da emitira obvrznici. Kaj nas toj slu~aj e so donacionalizacijata, ili dolgot kon biv{ite sopstvenici. I ako dr`avata re{ila da obes{tetuva so obvrznici, toga{ mora da dade i kamata. Ima na~in, veli Miqovski, i da se izbegne kamatata, no toga{ vrednosta na ona {to se vra}a treba da bide barem pet pati pogolema. Bidej}i postoi i zagubena dobivka poradi nemawe pravo da se koristi sosptveniot imot, ako ve}e se potencira deka dr`avata nema pari da go plati, barem da presmetuva kamata.